Ustajete ujutru i već pre nego što otvorite oči, osećate onu nelagodu — bez razloga, bez povoda. Tokom dana Vas preplavi talas: srce ubrzano lupa, teško je da dišete, steže Vas u grudima i grlu, u glavi se vrte katastrofični scenariji. Možda ste počeli i da izbegavate — vožnju, gužvu, sastanke, mesta sa kojih „ne možete pobeći“ — i Vaš svet postaje sve manji. A noću ne možete da spavate, jer nervni sistem ne zna da se opusti — čak ni onda kada je, naizgled, sve mirno.

Ili možda znate kako izgleda panični napad — onaj trenutak kada telo eksplodira od straha, kada mislite da umirete, a lekari kažu da je „sve u redu“. I onda dođe ta rečenica koja boli: „Nema ništa. Sve je u Vašoj glavi.“

Vaš strah je stvaran. Vaše telo to oseća. I to nije izmišljanje. Anksioznost i panični napadi su jedan od najčešćih razloga zbog kojih mi se javljaju klijenti. I uvek kažem isto: to nije slabost karaktera. Vaš nervni sistem je naučio da bude na stalnom oprezu — možda zbog iskustava koja nikada niste imali prilike da obradite, možda zbog pritiska koji dugo trpite, možda zbog unutrašnjeg konflikta kojeg ni sami niste svesni. I koji sada ne zna kako da se isključi.